Internet...i bitne stvari

Danas nesto o internetu, i jos po nekim, za nas, bitnim stvarima.
Internet je toliko ogroman, mocan i besmislen, da je nekim ljudima potpuna zamena za zivot. Pogledajmo malo od sebe, pa onda oko sebe videcemo da je istina.
Ko to zivi zivot sedeci na stolici, gledajuci u ekran?
Ovako je to objasnio americki humorista Dejv Beri “ Internet je ogroman medjunarodni skup intelegentnih dobro obavestenih racunarskih entuzijasta pod cime podrazumevam ljude bez licnog zivota, osobe koje sebe uveravaju da im ni do cega drugog nije stalo jer, boze moj, oni imaju jedni druge”

Dobro, neka bude da je tako.
Gde smo tu,onda, mi niti smo dobro obavesteni, niti smo entuzijasti, a na srecu, jos uvek imamo taj svoj licni zivot.
Recimo da nas takve uporedimo sa kopacima zlata. Sta cemo dobiti?
Dobijemo vreme zlatne groznice i prodavce koji na nama zaradjuju prodajuci nam posude za ispiranje zlata.
Dobro, znam…preterao sam…sta bi ste tek rekli da sam citirao Majka Rojka americkog novinara (majku im, kud sve amerikanci na temu interneta) koji je o internetu rekao mozda i najtacnije objasnjenje. “Internet nije kako ga neki nazivaju informaticka autostrada vec utanova za psihicki obolele koja vrvi od usamljenih brbljivaca."
Jesmo li usamljeni?
Jesmo li brbljivci? Ovi treci…srecom…jos uvek nismo…do kada?
Zato, drugari, kad shvatite da vas je Internet previse zaokupio…setite se, postoji dugme na kome mozete iskljuciti racunar.
Ukoliko ga ne nadjete…izvucite kabli iz struje. Pa trkom medju ljude.
Nego, da se vrtimo na misli i misljenje.
Cogito, ergo sum. Mislim, dakle postojim, izjavio je Dekart, francuski matematicar I filozof. Licno mislim da je napravio lapsus. Hteo je da kaze nesto drugo. Evo I mog misljenja o tome sta je on hteo da kaze. Da, mog misljenja, jer “ko ne misli na svoj nacin, taj uopste ne misli”.

Coito, ergo sum.(jebem, dakle postojim)bezobraznik jedan…od kakve gluposti, lapsusom stvorio je maksimu koja se citira gotovo cetristo godina .
Nego, zasto istrazivanja javnog mnjenja pocivaju na pogresnim pretpostavkama da ljudi uopste imaju nekakvo misljenje o necemu.
Ja recimo o necemu nemam misljenje. I ne osecam da mi nesto fali. A znam nesto. Sto je veci broj ljudi koji u nesto veruju, utoliko je veca verovatnoca da je doticno glediste pogresno. Ljudi koji su u pravu obicno stoje usamljeni.
Htedoh reci…nisu politicki angazovani, ali mi je lepse zvucalo usamljeni.
Ovo usamljeni vratice nas nazad u internet…a to mi nije namera. Niti sam hteo da pisem o politici.
I zaglibim u korupciju. Jok, vala, nisam korumpiran.
Korupcija – latinski : corruption, po Vujakliji, pokvarenost, kvarnost, izopacenost, razvrat, potkupljivanje, podmicivanje, potkupljenje.
Ako bih zeleo da budem korumpiran, voleo bih da se vidim u delu koji je pojasnjen kao razvrat. Ostali mi ne bi legli.
No, kad sam vec kod reci korupcija, molim strucnjake za jezik da mi pojasne otkud i kako od imenice korupcija nastaje pridev koruMpiran.
Otkud ovo M. Za “nepostojano A” cuo sam puno puta…al’ ovo "dodajuće" M … Nekako mi ne lezi na mestu. OK, znam da nista ne znam, zato sam lepo zamolio da mi se pojasni. Ima li zainteresovanih jezicara?
Nego, ima još za danas, znate sta je o koruMpciji svojevremeno izjavio Piter Justinov:
“Korupcija je prirodan put da se ponovo uspostavi nase poverenje u demokratiju”.
On nama.
Ja njemu…Pitere, Pitere, Aristotel je jos rekao da demokratsko uredjenje drzave nije dobro…verovatno znajuci da se poverenje u demokratiju duuuuuuuuugo uspostavlja.
Verovatno ce sve ovo biti protumaceno kao posledica usamljenosti, a ja kad sam usamljen, čitam. Tako i danas, čitam nesto...malo po knjigama, malo po novinama, kad mi slucajno pod ruku pade jedna misao Henri Luis Menkena americkog novinara, a koja se odnosi na demokratiju.Svidela mi se, pa sam hteo da je podelim sa vama.
Dakle:

"Demokratija je samo san. Trebalo bi je svrstati u neostvarive pojmove, zajedno sa utopijom, Deda Mrazom i rajem."

Eto, ne verujem ni u jedan od cetiri pomenuta pojma pa mi je pala na pamet i misao Isaka Asimova, americkog pisca naucne fantastike.
"Ne verujem u zagrobni zivot, tako da ne moram citav zivot da provedem strahujuci od pakla ili, mozda cak i vise - od raja. Ma koliko bilo strasno u paklu, verujem da je jos mucnije dosadjivati se u raju."

U raj zbog klime, ili u pakao zbog drustva, cekati Deda Mraza da donese poklon ili jednostavno...verovati u demokratiju?
Sta sad, mi neverne Tome, trebamo da radimo????